Naslov ovog romana je dvosmislen; označava ime junakinje, ali i osnovnu temu dela: veru glavnog junaka u ljubav prema toj devojci koju će oženiti i biti sa njom sve dok se ta veza u potpunosti ne istroši. Ova priča bi bila svakodnevna da nije reč o izuzetno izromantiziranoj sprezi čiji tok podseća na srednjevekovnu baladu o lepom Lotreku. Taj vitez je udahnuo život mrtvoj princezi, oženio je i tada za nju postao običan muž koga će ona likvidirati kad joj dosadi. Za razliku od Lotreka, junak ovog romana uzima kofer i odlazi, obogaćen saznanjem da je takva njegova vera bila samo jedna iluzija. 

“ Ono što ljudima suštinski nedostaje jeste dobrota. Kako bismo lako, bez reči, mogli da se približimo, Vera i ja, da se povaljamo po podu, da nestanemo. Kakva putovanja, lažne specijalizacije. Ako imamo svoje prostore, nepotrebna su nam putovanja merena kilometrima, avionima, hotelima, pasoškim pečatima. Spreman sam da odustanem, uprkos svemu. Otpustim šofera, bacim avionsku kartu. Tu sam, ovde, sada . “